Vec par dana mislim o tome kako bi trebala da napisem  koju rec. Mucila me je misao odakle da krenem. Kada bacim pogled na poslednji post, vidim neke snezne slike. Sada uveliko traje leto, puno toga je iza nas. Nisam dugo pisala, jer se tu uplelo mnogo razlicitih okolnosti – prva i najveca je da su se kod mene na poslu desavale ne tako lepe stvari, i cela ta situacija mi je oduzimala volju za pisanjem. Naravno, i svakodnevna jurnjava posao-odlazak po Jovana- kuca- setnja – kupanje- vecera-uspavljivanje , ne daju bas puno vremena za neko piskaranje za svoju dushu. I na posletku, ima malo i mojeg nemara – kad sam vec ispustila da redovno pisem, onda mi se nije ni pisalo...

Najvaznija stvar je da je Jovan dobro, ima vec godinu i sedam meseci,raste u pravog pravcatog decka. Svakodnevno provodi dosta vremena napolju, voli da shutira loptu i levom i desnom nogom, trci k’o mator, penje se po namestaju, zna sam da se popne u stolicu za hranjenje kada je postavljena u najvisi polozaj. Zna sam da jede – ja mu u cashu(one iz kojih i mi pijemo) sipam malo jogurta, dam mu kasiku/viljusku, iseckam mu malo hranu i on sam polako nabada, uz put gleda TV ,nekad se desi da ”pocisti” i ceo tanjir. Obozava kokice(uvek me tera da mu ih kupim kad smo na keju), o sladoledu necu ni da pricam J Obozava da gleda sve vrste mashina – buldozere, dizalice, teretne kamione...Imitira njihov zvuk izuzetno verno...Kada je u jednom danu i od mame i tate dobio po jedan buldozer(igrom slucaja,i zmu i ja smo pre neki dan posle posla nezavisno jedno od drugog ugledali interesantne igracke buldozere, i odmah ih kupili), njegovom odusevljenju nije bilo kraja. Postavlja oba paralelno, gura jednog,pa onda drugog. Kada deda dodje po njega ujutro, vec par dana ne polazi bez buldozera J

Konacno je poceo da prica – doduse,jos uvek nema neki fond reci,ali trudi se da ponovi poneku rec koju mu kazemo.Par puta smo ga uhvatili kako se ”preslisava” tako sto nabraja naglas sve reci koje zna da kaze. Ovih dana u proseku svaki dan savlada po jednu novu rec. Danas je naucio kako se kaze(o iznenadjenja J ) dizalica! Doduse, on je zove  ‘dizu’.

Kad smo kod masina – zaboravila sam da spomenem usisivac ! Deda ima onaj ”specijalni”  koji ima posudu za vodu, i mogucnost dubinskog usisavanja. Jovan svaki dan zeli sam da usisava – zna da treba prvo da se sipa voda, pa da se gajtan utakne u struju, pa onda da se ukljuci usisivac. Ali to nije sve – on zna i da na  tom prkljucku za dubinsko usisavanje pritisne taster koji pokrece ceo mehanizam. Toliko je jak da moze sam da drzi taj glomazni prikljucak i da temeljno usisava tepih J Valjda ga nece proci volja za tim drustveno korisnim poslovima J

I jos jedna, po meni, najfascinantnija stvar – vec  dva – tri meseca,kada ga pitamo: ”Jovane, gde je telefon”, on krene da se osvrce po sobi, trazi ga pogledom, malo zaviruje oko fotelje, a onda kad skapira da ne ume da ga nadje, prilazi bazi telefona,pritisne
”base call” i tom prilikom, telefon krece da zvoni. On prati odakle zvonjava dolazi,  nepogresivo pronalazi telefon i daje nam ga. Kada se ovo prvi put dogodilo, zmu i ja smo bili u shoku, a sad avec podrazumeva da je Jovan glavni za nalazenje telefona.

Neka ovo bude sve za  prvi post nakon povratka ovde. Imala bih da pisem o puno stvari,ali mislim da je bolje da ovde pisanje privedem kraju i zaokruzim  ovo malo prebiranje po Jovanovim ” vestinama” J.

Naravno, za kraj sledi i slika – ovako on sada izgleda J