Prvi put od kad sam postala mama, ukazala mi se prilika da stanem na skije, da se malo sjurim niz brdo,i slusam kako mi vetar zvizdi pored usiju...
Odlucili smo da ne vodimo Jovana sa sobom, bilo bi jako komplikovano. Resili smo da odemo na tri dana,na jednu jako heavy skijasku varijantu.Polazak u 3:30h iz Beograda, u 8h smestaj u sobe i pravac na skijaske terene. Zmu je resio da iskulira i da se naspava,a ja sam otisla na solo skijanje.
I ja sam bila premorena,mislila sam da je suludo i da pomislim da nakon neprospavane noci stanem na skije,ali adrenalin je ocigledno odradio dobar posao.
Po prvi put sam skijala sama.Prednost toga je da sam sama sebi diktirala tempo, nikoga nisam jurila, niko mene nije jurio,nismo se sacekivali...Medjutim, bilo je trenutaka kada sam na nekim stazama bila potpuno sama - nekoliko puta mi je palo na pamet da bih mogla da padnem,da se povredim,a nema nikoga da mi pomogne, niti znam broj gorske sluzbe spasavanja.Cim mi se ukazala prva prilika,nasla sam taj broj i momentalno ga zapamtila.
Sneg je bio onaj pravi skijaski - mekan,shkripi pod nogama, suv...Temperatura - tricavih -14C :) Konstantno je provejavao sitan sneg, skijala sam svo vreme sa skijaskim naocarima na licu. Drugog dana je magla bilo toliko gusta da ni stazu po njenoj shirini nisam mogla da sagledam. Ali nisam odustajala...Mislila sam da cu zaraditi tesku upalu misica,da necu izdrzati skijanje od 9:30h pa do 16:30h,ali sve je ispalo upravo suprotno...Jedino sto mi se desilo,bilo je drhtanje od hladnoce.To je bilo prvi put da mi se tako nesto desava na skijanju.Uglavnom sam skijala na plavim stazama, brzo sam se sjurivala do dole, ne stigavsi ni da se zagrejem...Pa onda cekanje u redu i sedenje na zici, tj. nastavak smrzavanja...Ali, sve moje probleme resavali su vruci caj i palacinke u Masincu...I nakon toga,izlazila bi na stazu, i terala do fajronta...Jedina staza na kojoj sam se zadihala je Crvena Duboka...Tamo je bila strasna guzva,stvorio se led i nekako... nije mi bilo opustencija.Ocigledno me je skijanje po Bugarskoj na koje sam odlazila u proteklih par godina malo razmazilo - tamo ni na jednoj stazi nisam naisla na led,ni na hupser...Moram priznati da led zaobilazim u sirokom luku,i nije mi prijatno kada cak samo brzo skijom preletim preko zaledjenog dela...Planirala sam da po prvi put isprobam Krcmar,ali sam odustala - da sam bila duze od tri dana na skijanju,i malo jos popravila tehniku i doradila kondiciju,otisla bih i na nju. A ovako rovita,pa jos i sama...Neka hvala...Krcmar ne ide nikuda... :)
Dok sam sedela na zici i cekala da me odbaci do vrha, gledala sam decicu kako skijaju.Neki od njih su mi bili bas zanimljivi i simpaticni dok su sa malim kacigama hrabro skijali niz padinu.Trazila sam da vidim koje je najmladje dete na skijama...Jeste da je maleni prohodao tek letos,ali luda mama vec gleda kako da ga stavi na skije...Pomalo sam i prisluskivala price mojih saputnika na cetvorosedima...Neki od njih su pricali o deci i o tome kada i kako su ih prvi put stavili na skije.Moj neki krajnji zakljucak je da moze da se proba vec sa detetove tri godine,ali ako ono nece, ne treba forsirati...Ima za to vremena dogodine...Isto tako,zakljucila sam da vec sa pet godina dete moze da skija zajedno sa roditeljima na nekim laksim stazama...
Videla sam i jednog tatu kako skija dok mu je sin na ledjima u planinarskoj nosiljci...To definitivno nikada ne bi probala.Mislim da je previse rizicno...
A onda je treceg dana sinulo sunce...Konacno sam se okurazila da na vec gore pomenutih -14C skinem rukavice i napravim par snimaka...Kad ono...na niskoj temperaturi, maleni HP nije hteo da otvori blendu...
Setih se mobilnog telefona,i napravih ovih par slika...

                                 Sunce,staza,lepota...

                 Isto ovo mesto,samo malo konkretnije - Mali Karaman

 Zavrsavam slikanje... koce mi se prsti...sjurujem se niz padinu...

A onda pred kraj dana, bas kad su zice stale sa radom, i zavladala ona lepa tisina, resih da jos napravim koji snimak.

                       Zicara "Centar" u smiraj dana

 A onda resih da probam da slikam samu sebe, da i mene ima u ovom ambijentu.           

                        Prvi pokusaj - skoro se nista i ne vidi osim mene
 

                   Ovo vec ima smisla - JagBob i zadovoljni skijaski osmeh

I dalje me drzi dobro raspolozenje,iako sam nocas malo spavala, i odjurila jutros na posao.Tri dana su proletela ocas posla,naravno da bih volela da sam i vise skijala.Ali nekako,sama pomisao da budem odvojena od Joce duze od tri dana, uvlacila je u mene neku nervozu.Shvatila sam da kad nije samnom,ta mala napast mi bas nedostaje... :)