Izgleda da je decko resio da prohoda -  izuzetno stabilno stoji, sam se dize uz kauch i tako stoji po par minuta, idemo zajedno iz sobe u sobu tako sto me on nezaustavljivo vuche napred dok ga ja drzim za ruke.a  moja kicma puca po svim prsljenovima...Nehodajuce cipelice je razvalio, pa je pre neki dan dobio prave,hodajuce, cak i lice malo na planinarske cipelice :)  Kupila sam i kaiseve za prohodavanje, ali on je toliko vizljast da kaisevi ne mogu dobro da se stegnu oko njega,  pa ce to morati malo da saceka.

Takodje, onaj dubak koji sam spominjala u proslom postu sada vrti oko malog prsta, da ne kazem , rastura. Osilio se,  ide po stanu ogromnom brzinom, cak se i dva puta preturio.

A mamu i tatu najvise odusevljava kada u rano jutro , negde oko 6h, cuju neko brbljanje i glasno disanje. Kada otvorimo oci, vidimo jedno stvorenje koje stoji drzeci se za ogradicu kreveta, i gleda nas svojim krupnim okama. Kada vidi da smo se probudli, pocinje da se glasno smeje i da odskakuje, pruza ruke ka nama pokazujuci da zeli da ga uzmemo. I tu je spavanju kraj :)

Ovo je slikano jutros...

Nema nas na blogu vec dugo. Potpuno uzivamo u letu koristeci svaki slobodan trenutak da budemo napolju.Uveliko koristimo blagodeti naseg novobeogradskog keja,tu i tamo predjemo na Adu i obrnemo krug oko jezera,a cesto se od prevelikih temperatura povucemo u kucu mojih roditelja podno Avale. Jovan je porastao,izduzio se...Posmatramo ga cesto dok nocu spava u kreveticu. Zimus mu je taj krevet bio toliko veliki da smo ga mi stavljali da spava u nosiljku koju smo postavili na sredinu kreveca. A sada u krevetu spava jedno krakato stvorenje :) Obrce se,prevrce ,cesto ga nalazimo sasvim suprotno od onoga kako smo ga ostavili da zaspi.Konstatovali smo da za njegove vratolomije ni bracni krevet mu uskoro nece biti dovoljan...
 

Jovan je poceo sopstvenim koracima da otkriva svet. Naravno, jos uvek ne hoda samostalno,ali dok ga neko drzi,sam se podize na noge i pokusava da dohvati nesto sto mu je zapalo za oko. Cesto ga stavljamo da stoji na cvrstoj podlozi - na parket u stanu, na stazu i na travnati deo na keju. Jovan svaku vrstu podloge ispituje lupkanjem nogicama,pravi nekoliko koraka dok ga neko od nas pridrzava. I neumoran je - moze i po sat vremena da stoji,cupka,hoda napred-nazad, okrece se u mestu...Najvise voli kada ga stavimo na klupu,onda se uhvati rukama za naslon i tako moze da stoji bez icije pomoci.
Najvise strpljenja i maste da zabavi Jovana ima deda.Bez bilo kakvog prethodnog dogovaranja on se samo odjednom pojavi biciklom na keju i za tili cas nas pronadje. Cim ga ugleda, Jovan mu se smeje, shiri ruke pokazujuci dedi da zeli da ga on uzme. I tu pocinje zabava - Jovan hoda dok ga deda pridrzava, upoznaju se sa drugim bebama, cak je i jednu devojcicu uhvatio za suknju i nije hteo da je pusti :)))

Naravno,Jovan bi zeleo da to njegovo vodanje traje u nedogled,ali njegova mama je jedna dosadna i nezanimljiva osoba koja mora i nesto da skuva i da sredi stvari po kuci. I posto bi to bilo neizvodljivo uz neprestano udovoljavanje Jovanovim zeljama, pronasli smo "spasonosno resenje " - dubak. Prvi pokusaj stavljanja Jovana u to chudo, bio je iznenadjujuce neuspesan - mali neustrasivi decko uplasio se od kretanja na sve strane. Lio je ogromne suze koje su se kotrljale preko ivica dubka skroz na parket. I onda tata ne znajuci vise kako da mu doskoci, uzeo je dubak zajedno sa Jovanom i poceo ogromnom brzinom da ga vrti u svim pravcima,kao da su u luna parku. Za par sekundi plac je prerastao u sramezljiv,a nekoliko trenutaka kasnije u gromoglasan smeh...Zakljucili smo da sa njim ocigledno funckionisu samo ekstremne metode, i da ce najjednostavnije biti da ga odmah bacimo u vodu kada budemo otisli na more,a ne postepeno da ga privikavamo :)
Elem, da se vratim na dubak - Jovan je nakon par krugova u dubku otkrio da ima veliku slobodu samostalnog istrazivanja - hteo je da pomeri prekidace na sporetu, da otvori fioku sa posudjem, srusio je gomilu naslaganih cd-ova i iscupao modemski kabl...

A jos nije ni poceo da hoda... :)