Ako  se neko pita o kojoj proslavi pisem,neka procita post ispod ovog. A za one koji vec znaju moje dileme i "strahove", ukratko sa dve reci to vece se moze opisati kao neocekivano uspesno.

Kao sto smo i pretpostavljali, Joca je bio u centru paznje. Cak se i poklona nadobijao. Primera radi, moj kum je meni doneo cvece i rekao da sam matora za poklone,a zato je Joca od njega dobio plisanog psa slicne velicine kao i on sam, i za divno cudo obozava da ga u lezecem polozaju stavi sebi na grudi i ne smeta mu sto se tako citav pas navali na njega :) Od sveze pristigle teta Sneze iz  Las Vegasa, dobio je portiklu sa natipisom Future Millionaire...

Svi gosti su hteli da se igraju sa njim, naizmenicno je shetao od jednog do drugog krila. Sve je to lepo podnosio, nije se bunio,samo je gledao okolo razrogacenih ociju.Ja sam samo uspela da primetim da je malkice umoran i da je cutljiv. Kada sam ga ja malo uzela u krilo, "progovorio je",a gosti su odusevljeno povikali - pa on govori! :)

Dok ga je teta Danica drzala, dobila je ideju da mu skine carapicu sa noge,jer je zelela da vidi kakve su mu nogice i prstici. I onda je MM(moj muzh) pred svima prokomentarisao - da neces sad i pantalone da  mu skidas? :) Usledile su salve smeha od strane muske populacije i crvenjenje doticne tete :) 

I kad je Joca zatrazio svoju veceru,opet su svi bili odusevljeni kako to on sam drzi flasicu i nateze mleko...

Puno su ga svi slikali, MM nesto nije potezao nas aparat, jer su teta Sneza i kum imali mnogo bolje i besnije aparate. Jos uvek nismo dobili te slike, pa zato u ovom postu nisam spojila tekst i sliku...

Od ostalih novotarija - Joca obozava da grize svoje cebe i da se bori sa njim tako sto ga prebaci sebi preko glave i onda se koprca i nesto mrmlja, a ima i novu igru - uzme pelenu, lepo je rasiri,i stavi sebi na lice. Zatim krene da dise ubrzano,onda ja dotrcavam da mu to skinem sa lica da se dete ne bi ugusilo.Cim me ugleda,razvuce usta u kez od uveta do uveta, i ponovo dograbi pelenu i stavi je na lice...I tako u nedogled... :)

Bila sam i na jednom predevanju o uvodjenju cvrste hrane u bebinu ishranu u domu zdravlja. Opet se "menja" nauka, i pomera se  taj trenutak sa 6 sa 4 meseca. Mi jos nismo poceli,ali posto imamo pregled iduce nedelje,posavetaovacu se sa nasom pedijatricom.

I za kraj - pricali smo na tom predavanju i o iskustvima o odgajanju beba,i doslo je na red pitanje koliko cesto treba kupati bebu. Tu se umesala i jedna patronazna sestra sa pricom da je jedan bracni par kupao svoju bebu dva puta dnevno .A na pitanje zasto to rade, njih dvoje su rekli:" Mi smo ronioci i volimo kad beba pliva" :))))

Na danasnji dan pre 32 godine Jagodica je dosla na ovaj svet. Ovaj rodjendan ce mi biti poseban po tome sto ga prvi put docekujem kao mama. Sada malo drugacije posmatram svet,i malo drugacije gledam na rodjendane.I mislim na moju mamu,i na to sta se njoj dogadjalo na danasnji dan pre 32 godine...
Dok sam lezala na patologiji, nekoliko dana pre mojeg porodjaja, mama mi je dosla u posetu i donela je svoju svesku sa porodjajnih priprema kod cuvene sestra Mile u Frontu. Na kraju sveske stoji zapis o mojem dolasku na svet.Kontrakcije su pocele u 9h ujutro.Moja majka je merila razmak izmedju kontrakcija,i zapisivala...U 15h otisla je u porodiliste.Sve je teklo kako treba do faze napona - ona je gurala,a kako bi udahnula novi vazduh,ja sam se vracala nazad. Shvatila je da je meni pupcana vrpca obmotana oko vrata.Moji tonovi su padali,a doktori su se okupili oko nje i mrmljli nesto spominjuci carski rez. Moja majka je odlucila da se izbori,i ne ode na carski rez.Sama je osmislila tehniku disanja koju je nazvala "uzimanje vazduha sa strane",u cilju da
disanje ne poremeti tonus misica,i time da ne dozvoli da se vratim nazad.U 21h rodjena sam prirodnim putem,bila sam ljubicaste boje, kao shljiva. Par sati pre mog rodjenja,stiglo je prolece,a Sunce je uslo u sazvezdje ovna...
 Kasnije,kada je sa sestra Milom radila analizu mojeg rodjenja,
moja majka je javno pohvaljena,a sestra Mila je u pripreme za porodjaj uvela neke izmene,zahvaljujuci iskustvu moje mame.

Naravno,ne mogu a da ne pomislim i na svoj porodjaj.Nije bio ovako dramatican - zbog otoka na nogama indukovali su me.Uz epidural sam prespavala prva dva sata,kasnije sam malo shetala oko stola da se beba spusti.Tada sam i osetila "chari" kontrakcija kada mi je sa 7 prstiju otvorenosti istekla anestezija.Primenjivala sam tehnike disanja- naravno da moze i takav porodjaj,ali sto trpeti kad se ne mora?Produzili su mi anesteziju,i za sat vremena sam usla u fazu napona.Doktorka Andja mi je rekla:"Gurajte,dobro vam ide".Ja sam ocekivala da ce mi reci da je glavica izasla,i da sada rade rotaciju...Gurala sam jos malo,pitala se sto mi ne govore dokle sam stigla,i odjednom ispred mojih ociju pojavila se cela beba :) Ma nije trajalo ni minut :) To je bilo u 15:05h.
U 18:30h su me odvezli na odeljenje,i kada sam ugledala Beograd prekriven snegom,srce mi je jos vise zaigralo...
A onda sledi sunovrat kakav ne bi pozelela ni najgorem neprijatelju - bebu mi nisu doneli,a na moje pitanje "gde je ?" niko nije znao da mi kaze. Celu noc sam probdela,i ustala sam ujutro drzeci se pod ruku sa mojom cimerkom sa patologije,otisla sam jedan sprat iznad da vidim da li je Jovan mozda na intenzivnoj nezi.Upala sam tamo,u vreme kada nisu bile posete,sestre su krenule da urlaju na mene da izadjem napolje,a ja sam povikala da ne znam gde mi je beba,da imam samo broj,i da trazim samo da mi kazu da li je tu.Nisu imale razumevanja za mene,izbacile su me napolje. I dok sam izgubljena isla hodnikom,dotrcala je ta sestra koja me je izbacila i kazala mi:"Gospodjo,on je tu,upravo sam ga pregledala..." Ima jos mnogo toga,ali necu o ruznim stvarima danas...

Za vikend zovem goste...premisljala sam se da li ima smisla slaviti sopstveni rodjendan,sad kad bi trebala da se pocnem da slavim Jocine rodjendane...Ipak,odlucila sam se da pozovem ljude, cisto iz prakticnih razloga- slabo se vidjamo,a nemam vremena da se vidjam sa svakim ponaosob... Jedino me malo brine kako ce Joca da "podnese" da u kuci bude citava gungula...No videcemo, ja se nadam da ce uzivati da za mamin rodjendan bude u centru paznje:)

Joca je danas i zvanicno postao stariji brat malim sestricama od tetke. Rodjene su carskim rezom u 16:45h i 16:47h, obe su zivahne i vesele. Mama Ljilji svi zelimo brz oporavak,a ustreptalom tata Sashi zelimo srecan pocetak ocinstva :)

Posle tri decenije praznine, stizu nove generacije :)

Svaki put pre kupanja, tata i Joca zajedno vezbaju. Dok ja pripremam kadicu za kupanje, iz sobe se cuje kako tata broji: jedan-dva-tri-cetiri, dva-dva-tri-cetiri... Ja malo virim kroz vrata i vidim Jocino nasmejano lice dok radi tri serije trbusnjaka :) Slikali smo ga nekoliko minuta,a on je mirno stajao uzdignut,odupiruci se rucicama o podlogu za presvlacenje. Jedna od tih slika je ova na blogu.

Dok ovo pisem, deckonja mirno spava... :)