Jucerasnji pretopli februarski dan pamticu po tome sto smo svi troje krenuli u setnju. Joca je sa zanimanjem opet gledao grane drveca, pa je tata dosao na ideju da ga uzme iz kolica i malo sheta sa njim. Mnogobrojni ljudi koji su nam dolazili u susret su sa osmehom komentarisali: "Jao pogledaj ga kako je mali!" Ja sam se osmehivala, i u bradu mrmljala:" Ma bio je on jos manji, sad je ima preko tri meseca".

Ja sam ga drzala samo za slikanje,a posle ga je tata nosio par kilometara- vezbamo za buduce planinarske ture :)

Danasnji post malo ce liciti na popunjavanje onih popularnih radosnica.Na ovakvu ideju sam dosla nakon sto sam u glavi zbrojala sve promene koje su se kod Jovana dogodile u poslednjih mesec dana,pa sam htela sve to da zapisem dok je sveze i aktuelno.
Jovan ovih dana ima 5.7kg i dugacak je 59cm(na izlasku iz porodilista imao je 2.9kg i 50cm duzine), i pre 4 dana napunio je tri meseca.
Mnogo je veca razlika u njegovom ponasanju izmedju drugog i treceg meseca, nego izmedju prvog i drugog meseca - onomad je bio mrvica koja neutesno place i budi se svaki cas. Sada lepo komunicira sa okolinom, smeje nam se,prati nas pogledom. Juce me je iznenadio kada sam u jednom trenutku stajala iznad njega, a u drugom trenutku otisla sam u kuhinju i provirujuci preko shanka shvatila da tacno zna gde sam, da je iskrivio glavu prema meni i da me i dalje prati pogledom.
Reaguje na moj glas,meni je puno srce kad mi se nasmeje nakon sto mu se ja obratim,i pocne i on nesto da "brblja". Jutros je imao novih momenata - cichao je od srece :) Polako deckonja postaje svestan svojih glasovnih sposobnosti.
Srecan je kad se kupa,i kad mu malo vise napunimo koritance da moze da "pliva". Takodje,odavno su nestale one traume sa intenzivne nege,kada je vristao svaki put kada bih ga stavila na pult za presvlacenje.Sada umesto vristanja,pocinje da mi se smeje, i dize noge, jer zna da ce biti oslobodjen pelena...
Tata ga malo dribla kada ga hrani - Jovan je vec naucio da sa obe ruke obuhvati flasicu,i zna da stavi cuclu u usta,ali jos ne ume da nagne tu  istu flasicu da bi mu poteklo mleko  :)
Dosta je jak, tako da vise ne smemo da ga ostavimo samog na pultu za presvlacenje - zna vrlo lepo da se prevrne na stomak,ali ne zna da se vrati nazad,pa izgleda kao neka smesna kornjaca koja se batrga :)
Od glasova koje ume da prozvede(da bas ne kazem "izgovori") interesantni su "m" i "n". Kada je jako besan, onda se dere "meme", a tata tvrdi da ga je cuo i da je i par puta rekao "mama". Ipak, mislim da je to Jovanovo "mama" jos uvek samo par nesvesno izgovorenih slogova.

Shetamo se svaki dan,ovo lepo vreme nam ide na ruku.Ranije je bilo da utone u san odmah kada izadje napolje.Sada voli da gleda oko sebe. Ja sam pocela malo da ga dizem iz kolica, da nije samo u onom lezecem polozaju.Danas je u setnji gledao u nebo, i narocito se cudio na grane drveca koje su mu bile iznad glave.Naravno,mali je on jos da bi mu tako nesto drzalo dugo paznju.U drugom delu setnje je izmoren od novih utisaka zaspao,i ja sam ga ponovo spustila u njegov stari lezeci polozaj u kojem jos uvek spava dok ja ovo pisem :)
Kad smo kod spavanja - nocu lepo spava, zaspi oko 21-22h i spava do 6-7h ujutro kada se budi glaaaaadaaaaan :)
I jos jedna zanimljivost - Jovan voli da gleda TV :) Pogotovo ako je na ekranu nesto jarkih boja, tipa "The Simpsons", pomno prati sve sta se desava,razrogacivsi svoje velike oke. :)
I jedna stvar koja se nije promenila - i dalje nema kosu, tj. ima neko paperje na glavi. Mi ga svaki dan pitamo:"Sinak, kad ce vec jednom da ti naraste kosa?" :)

I za kraj, jedna mamina opaska koja nema veze sa postom - zima je stvarno bezvezno godisnje doba ako nema skijanja...