To maleno stvorenje nam se definitivno uvuklo pod kozhu.Okrenuli smo nashe dosadasnje zivote naglavacke,sve je postalo podredjeno njemu.Dani su poceli da nam se spajaju, a On je izjavio da dezurstvo na intenzivnoj nezi nije nista u poredjenju sa nocnim dezuranjem oko Joce.
Preko tri nedelje smo zajedno kod kuce, Joca je konacno dostigao svoju porodjajnu tezinu - on je rodjen sa 3450g,a za par dana njegova tezina je spala na 2800g."Na misice" sam u porodilistu postigla da dostigne 2920g,i to je tezina sa kojom smo izasli iz porodilista.
Sada lepo jede, opustio se(kao i nas dvoje), i konacno je u prethodna dva dana uspeo da nocu sastavi preko 3h spavanja...Nema on pojma koliko je san u kontinuitetu znacio njegovim roditeljima... Mama odmah ima snage za novi post :)
Prosetala sam malo po komsiluku,toliko sam bila obuzeta nekim drugim stvarima, da mi nije ni palo na pamet da mislim o tome kako se priblizava Nova Godina. On i ja smo se zajedno prisecali nase proslogodisnje jurnjave i skakanja iz voza u voz, da bi stigli u Prag kod moje drugarice. Bili smo deo velike evropske ekipe koja je sa rancevima spartala po raznim gradovima u potrazi za necim novim i drugacijim.
A ove Nove Godine, po prvi put nakon niza godina bicu za NG kod kuce -
oboje zelimo da kupimo neku jelkicu sa busenom, okitimo je i da pod nju stavimo  poklone za Jocu. Znam da se on toga nece secati, jer ipak suvise je mali,ali mislim da ce nam svima to znaciti - Njemu i meni sada,a Joci verovatno za koju godinu kada bude gledao slike sa svoje prve proslave Nove Godine...
Posto nisam sigurna da cu jos koji put moci nesto da napisem do kraja ove godine, sada cu iskoristiti priliku da se zahvalim svima koji su pratili ovaj blog,komentarisali i kazali puno pozitivnih zelja. I naravno da svima vama pozelim da vam se sledece godine ostvare snovi koje sanjate.