Ja sam Jovan i rodio sam se 16.11.2007 u 15:05 na Djurdjicu. Malo sam pozurio, jer je moja mama krenula da otice i da joj raste pritisak! Porodjaj je dobro protekao, ali su videli da sam i ja otekao, te su me odvojili od mame i odveli me na jedno mesto gde svetlo stalno gori i gde su me neke tete i cike stalno nesto pipkale, pritiskale, okretale zagledale. Stalno su mi odvijali pelene i gledali koliko piskim i koliko kakim. Povremeno su me bockali i malkice mi uzimali krv, a malkice mi davali nesto slatko. A ja sam samo hteo da budem sa mojom mamom i mnogo sam plako, ali me niko nije razumeo . E onda je dosao moj tata i ja sam mislio da ce da me odvede kod mame, a on je nesto pricao sa tetom koja je brinula o meni. Ono malo sto sam shvatio je to da tata i teta rade isti posao, samo sto tata brine o velikim ljudima. Onda sam pomislio, kad nama malim rade sve i svasta, sta li rade tek velikim i rekao sam tati kroz plac da mu je posao bas bezveze i da me vodi kod mame. A on mi je onda prisao i bio je bas smesan sa velikim usima i nosem i delovao je bas cudno i mislim da me bas nista nije razumeo. Teta mu je dozvolila da me pipne, a onda su otisli. Ja sam opet bio sam samcijat . Posle je mama dosla da me vidi, ali njoj nisu uopste dali da me pipne, a ja sam tako zeleo da me mama uzme u narucje. E onda sam od sve mukice i plakanja pozuteo i krenuo sam redovno na suncanje. Dali su mi neke glupe cvikere i takvog su me danas odveli kod moje mame . Nas dvoje smo, prvi put od kad sam ja dosao na ovaj svet, proveli malo duze vremena zajedno. Pokusao sam i da sisam,! I da znate sisanje i nije bas tako lako, a i ja sam bio toliko iscrpljen od silnog plakanja i prevrtanja, da sam mamu samo dvaput gricnuo i odmah sam zaspao. Bas mi je bilo lepo dok sam slusao mamino srce kako kuca, isto ono srce koje sam slusao sve vreme dok sam bio u maminom stomaku. Onda je dosla neka teta, i ponovo me vratila u istu onu ruznu sobu, ali je obecala i meni i mami da cemo ponovo biti zajedno. A ja cu sad da se odmorim i da skupim snagu da bih mogao sto bolje da sisam i tako sto pre ojacam i zajedno sa mojom mamom izadjem odavde!
Jovan
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Evo konacno i Jagodica da stigne na blog – posle 18 dana prodvedenih u porodilistu,
od toga 5 strashnih Jovanovih dana na intenzivnoj nezi, i sporog oporavka, juce smo konacno stigli kuci! Ja sam iscrpljena, ali srecna, posle toliko mnogo vremena, konacno je cela porodica na okupu. Navikavamo se svi jedni na druge i pocinjemo jedno novo poglavlje.
sve najbolje želje :) :) :)