Jos tri nedelje i beba Joca puni godinu dana. Prohodao je jos pre dva meseca, sada odbija da ga bilo ko drzi za ruku, i u velikom trku tutnji kroz stan. Steta sto je krenulo ovo lose vreme – vidim da mu je zatvoreni prostor skucen i da bi on zeleo da kao letos hoda samo u bodicu i da po cele dane bude napolju,ali…ali... iovako krademo poneki lepi dan ovoj poodmakloj jeseni...

Jos nista konkretno nije poceo da prica, brblja nesto neodredjeno, zna vrlo lepo sta hoce, i ka tom cilju hrli celim svojim telom. Svi pokusaji da ponovi neku rec koju mu mi kazemo tipa mama, tata, baba,deda...padaju u vodu. On u tim trenucima zainteresovano gleda negde u stranu i primecuje nesto u svojoj blizini sto bi zeleo da dohvati. Takodje,kao da svojim pokretima pokusava da nam kaze:” Zasto bi  uopste trebao da ponavljam to sto vi trazite od mene? Imam ja pametnija posla…” Naravno, kada imitiramo konja, onda nam se jako lepo pridruzuje :) Ili kada ukljucim blender da mu nesto izmiksiram, takodje pridje masini sto je moguce blize, gleda u tom pravcu i sasvim precizno reprodukuje zvuk koji je cuo…Da ne pricamo o tome kako voli da okida zice na dedinoj gitari i peva ono sto je cuo. Mama mu jos nista nije svirala na klaviru, to nije bas za pohvalu, opravdava me jedino to sto smo prilaz klaviru malo blokirali,ali…mislim da bi trebao do prvog rodjendana malo da isproba mamine dirke…

Jos malo i pocinje moja realnost – realnost zaposlene zene ,a sada i majke. Jos koju nedelju i dane vise necu zapocinjati jurnjavom po kuhinji sa Jovanom, necu sa njim vise setati po keju u doba kada nema guzve i kada to mesto zaista predstavlja mesto za uzivanje i sredjivanje misli. Vidjacu ga u najboljem slucaju oko 17h radnim danom, i zaista zalim sto ne postoji opcija da u prvo vreme radim recimo 80% radnog vremena…Jedino me tesi to sto necu morati da ga dajem u jaslice, kao sto ce neke moje drugarice mamice uraditi, jer nemaju drugog izbora. Deda je odlucio da preuzme brigu o Jovanu.Samim tim bicu mirnija, ali opet to nece promeniti cinjenicu da cu poceti da propustam najveci deo njegovog dana i necu direktno ucestvovati u promenama koje se na njemu svaki dan desavaju, nego cu samo cuti price o tome, i konstatovati da je to zaista tako…

No, mogu da se tesim da je u mnogim zemljama porodiljsko bolovanje mnogo,mnogo krace nego u Srbiji, i da su sve mamice prosle kroz slicne situacije kao i ja sada.

Ovde sam malo zastala sa pisanjem, jer mi se nekako ucinilo da sam pocela da kukam…Ma nisam, samo eto, hvata me mala nervoza sto se taj trenutak blizi…A onda kad pocnem da radim, verovatno cu da se setim kako bese lepo to programiranje… J

 Zmu i ja poceli smo da se bavimo licitacijom – da li ce Jovan prvo proslaviti svoj  rodjendan, ili ce mu prvo nici zub? J Da, da,da… istina je – mi jos uvek nemamo nijedan zub, ali tako lepo zvacemo i muljamo komadice hrane. Jovan ocigledno ima neku njemu svojstvenu tehniku… J

Zivot nastavlja da se odmotava…postacu tetka u martu….

 Vec smo duboko zasli u oktobar, a ja nikako da nadjem vremena da zavrsim ovu krfsku trilogiju. Ni nas nije zaobisao jek devojackih veceri i svadbi ciju smo sezonu, izgleda, mi uspesno otvorili J Trebalo mi je tri dana da se oporavim od vikenda, da sednem za racunar, ponovo pregledam slike sa tih divnih mesta i odaberem najlepse od njih za ovaj blogic.

Kao sto sam vec i pisala ranije , to sto smo krenuli na more sa devetomesecnom bebom, nije nas odvratilo od ideje da iznajmimo auto i krenemo u istrazivanje ostrva. Olaksavajuca okolnost je bila ta sto je mama Jagodica na Krfu bila pre tri godine, prokrstarila ga uzduz i popreko, i znala je kakvi su putevi na kojem mestu, koliko treba da se do nekog mesta dodje, i koje su precice.

Obisli smo nezaobilazni vidikovac Lakones, koji se nalazi iznad najlepseg mesta na Krfu(bar po misljenju vecine) – Paleokastrica. Na samom vidikovcu nalazi se kafic Golden Fox sa cije terase se pruza predivan pogled na vec pomenutu Paleokastricu. 

 Sa iste te terase lepo se vidi u utvrdjenje/zamak Angelo Castro. 

 Ovo mesto  je jos vise dobilo na popularnosti nakon  sto je tu snimljeno nekoliko kadrova filma “Samo za tvoje oci” , jednog od nastavaka serijala o James Bondu. Ja sa tim mestom i nemam bas puno srece – i prosli i ovaj put naisla sam na zatvorenu kapiju. Ove godine se radi restauracija celog zamka. Mi smo se provukli preko gradilista i popeli dokle god se to moglo.

Nakon spustanja po zescim krivinama, spustili smo se u Paleokastricu, i plivali u kristalno cistoj vodi.

Jedan dan posvetili smo obilasku severnog dela ostrva, ali smo izabrali malo specifican put da dodjemo tamo. Odlucili smo da se prethodno popnemo na Pantrokrator J. Bilo je to jedno od zescih penjanja u nasoj planinarskoj karijeri – kolima smo otisli do 15tak metara pred vrh J

Tamo smo videli  kako lepo zive u simbiozi grcka crkva, elektrodistribucija i kafedzije J U sred crkvenog dvorista, postavljen je telekomunikacioni predajnik, a kafic je ispred same crkvene kapije.

A onda smo se spustili u Sidari da mama Jagodica pokaze svojim momcima “Kanal ljubavi”  kroz koji je plivala. More nije bilo bas tako mirno kao sad kad smo bili. Secam se da kada sam usla potpuno u pecinu i kada su me talasi bacali skoro do  njene tavanice , mislila sam kako to bas i nije bila tako pametna ideja, ali nisam htela nazad, nego sam isplivala na drugu stranu. Da li su njih dvojica posledica tog mojeg plivanja, ili je to samo puka slucajnost, mislim da necu saznati J

Ovo je jedan od kadrova iz  plaze u Sidariju

Takodje, jednog jutra zaputili smo se na Ahileon, da vidimo cuvenu palatu –letnjikovac austrougarske carice Elizabete, poznatije kao Sisi. Bili smo zateceni rekom turista koja je pohrlila na kapiju palate, a nista manje nismo bili  zateceni cenom karte od 7 EU. Uzdahnuli smo prilikom istresanja novcanika na blagajni i usli. Znali smo da je ova rezidencija sluzila kao bolnica za srpske u francuske oficire za vreme prvog svetskog rata, i samo smo konstatovali da je kao i uvek bilo jako velike razlike izmedju tretmana obicnih vojnika i oficira…Za turiste otvorene su samo 3-4 sobe i basta. Nas te umjetnine i nisu mnogo zanimale, vishe smo se zabavljali u celoj toj atmosferi…

 

Sama basta palate je jako lepa, Sisi je znala da uziva. Za olicenje lepota smatrala je Ahileja, pa otud i njegov spomenik  u centralnom delu baste… 

Sve u svemu, lepo nam je bilo J Jovan je junacki izdrzavao sprovodjenje nasih planova. Mislim da je njemu najvaznije bilo da su mama i tata na okupu i da su ga svugde vodili sa sobom.

I jos nesto – decku je konacno porasla kosa J J J