Raste Joca k'o iz vode :) Nema ni traga vise onom mrsavom bebcu kojem je kozha na licu bila slepljena za koske. Deckonja je dobio obrascice,izduzio se, tezi skoro 5kg. Moja kichma lepo oseca kako je dobio na tezini :)
Poceo je da prepoznaje nas ukucane,pre dvadesetak dana prvi put nam se osmehnuo,onako odistinski.Svaki dan vidimo na njemu neku promenu,Joca postaje sve vise svestan stvari oko sebe, fiksira Snupija koji visi sa plafona umesto lustera, kada ga stavim na pult za presvlacenje i kada ga raspovijem, pocinje da guche,da "prica" nesto, da se smeje i zivahno
mlatara nozicama i rucicama. Meni onda bude prosto zhao sto moram ponovo da mu stavim pelenu i dobro ga utegnem. Jedva cekam da prodje kontrola kukova,pa da mogu da prekinem sa shirokim povijanjem - iovako smo mi jos jedna od par preostalih zemalja koja nije presla iskljucivo na "pampers"...
Jedinu "zamerku" koju bih mogla da uputim mojem dragom sinu je ta sto preko dana skoro da i ne spava - mozda sastavi dva-tri puta po dvadeset minuta posle jela, i sto obavezno zaspi kada smo u shetnji.I onda negde oko 19h zaspi i ne budi se do 3-4h izjutra...Pokusavam da sledim upustva "iskusih" mama koje su mi savetovale da spavam onda kada spava i beba. Ali, posto on preko dana trazi svu paznju,onda ja kad on krene u svoju nocnu partiju sna, trudim se da pozavrsavam neke od poslova,i da sto pre odem na spavanje...I naravno, tu je tata, i dve bake koje mi
pomazu oko peglanja i kuvanja, ili prosto drze i "zabavaljaju" Jocu dok ja jedem, jer ponekad je i to nemoguca misija.Naravno, tu je i nezaobilazni deka koji obozava da sheta Jocu,i cim nas spazi na keju,odmah mi uzima kolica i pocinje da ih gura.Kao sto se da zakljuciti,sledim i drugi savet "iskusnih" mama koji glasi - pomoc ne odbijaj :) Ali i pored svega,zivot mi se potpuno promenio,nemam vremena za neko druzenje i kafenisanje, jer Joca trazi moje 24h angazovanje.A da budem iskrena,sada mi takav nacin zivota ni ne nedostaje - oko Joce stalno ima posla,dani mi lete,a ja ni ne stizem da mislim o drugim stvarima.
I za kraj posta, ja kao novopecena mama,bicu slobodna da dam savet broj tri  - ako zelite decu,gledajte da tu odluku sprovedete u delo dok ste jos mladi, jer za ovo  "planinarenje" su potrebni celicni zivci :)
Uzivajte!